Na inicijativu britanskog liberalnog poslanika Endrjua Dafa, predsednika Unije evropskih federalista, Komitet predlaže da se izdvoji 25 mesta za kandidate koji se biraju kroz pan-evropske liste, koje će predstaviti evropske političke partije, počev od sledećih izbora 2014.
Komitet je podržao predlog sa 20 glasova prema 4, bez uzdržanih, i on će biti poslat na glasanje na plenarnoj sednici u junu, sa izvestiocem Endrju Dafom koji tvrdi da će radikalna promena u izbornoj proceduri povećati izlaznost, ojačati evropsku dimenziju izbornih kampanja, personlizovati izbornu kampanju i podstaći razvoj evropskih političkih partija. Komitet takođe želi da odgovori na trenutnu situaciju u kojoj je raspodela mesta u domu u suprotnosti sa principom o silaznoj proporcionalnosti iz Ugovora.
Jedna Unija, jedna lista
Centralno mesto predloga je pripisivanje dodatnih 25 mesta u Parlamentu kandidatima koje predlažu evropske političke partije širom 27 država članica.
Glasači će na taj način dati dva glasa na evropskim izborima, jedan za tradicionalne kandidate nacionalnih partija i jedan za pan-evropske kandidate koje predlažu evropske političke partije.
Ovi članovi će biti birani u pan-EU izbornoj jedinici sa transnacionalnih lista koje će biti rodno izbalansirane sa kandidatima iz najmanje trećine država. Ove liste će uspostaviti evropske političke partije i izbore će regulisati izborna komisija EU. U efektu, svaki glasač imaće dva glasa – jedan za nacionalnu ili regionalnu listu i jedan za transnacionalnu listu.
Štaviše, izveštaj poziva na otvaranje dijaloga sa vladama o pronalaženju matematičke formule za preraspodelu sadašnjih 751 mesta, u cilju pripreme za proširenje i dovođenje sastava doma u sklad sa ugovorno-zasnovanim principom o silaznoj proporcionalnosti.
Datum izbora takođe bi trebalo pomeriti sa juna na maj, na taj način omogućiti Parlamentu da se prigodno pripremi za izbor novog predsednika Komisije, što bi se u najboljem slučaju trebalo dogoditi u julu.
Ostali elementi
Komitet poziva na veće napore za povećanje zastupljenosti žena i manjinskih kandidata i poziva Komisiju da predstavi novi nacrt direktive o pravu građana EU da se kandiduju i glasaju u drugoj državi od njihove. Konačno, predlaže reviziju Protokola o imunitetima i privilegijama iz 1965. koja bi uspostavila nadnacionalni režim za Evropski parlament napravljen po modernim standardima.
Regujući na glasanje, Endrju Daf je rekao: „Članovi EP iz svih glavnih partijskih grupa postigli su jak konsenzus o potrebi da se reformiše Parlament. Po predloženoj šemi, sledeći evropski izbori 2014. će se održati sa stvarno evropskom dimenzijom. Šansa da se upotrebi drugi glas za transnacionalne članove EP će podstaći glasače koji su izašli da prepoznaju da nacionalne političke partije više ne održavaju evropsku integraciju na efikasan i demokratski način.“
Uvođenje transnacionalnih lista pretvoriće postojeće EU partije – kojima nije dozvoljeno da vode kampanju za glasače ili mesta do sada – u prave organizacije koje vode kampanje. Njihovi kandidati će tražiti podršku i regrutovati članove čak i u onim državama gde nemaju nacionalne političke afilijacije.
25 kandidata transnacionalne liste će biti, sa svom verovatnoćom, vodeći evropski političari ili poznati iz drugih sfera života, koji bi pomogli da se izbornoj kampanji da šira pažnja. „Nemam prigovor na angažman poznatih u politici“, rekao je Daf. „Nema razloga da se sumnja da će političke partije birati svoje kanidate odgovorno.“
Da, ali…
Zar neće nacionalne partije biti protiv predloga? „Ako zaista želimo uspešnu post-nacionalnu parlementarnu demokratiju, politička klasa Evrope mora da ide u korak s vremenom. Do sada su nacionalni političari bili loši u povezivanju građana sa EU“, kaže Daf, dodajući da „neće biti prihvatljivo za te nacionalne političare koji su toliko kritični prema Evropskom parlamentu da odbiju da razmišljaju o njegovoj reformi.“
Ali zar neće male države biti oštećene? Za Endrjua Dafa, „prema Lisabonu, članovi EP sada predstavljaju građane i stranke, a ne države“. Bilo kako bilo, „glasači iz velikih i malih država imaće opciju da podrže kandidata iz druge države i moja pretpostavka je da će mnogi to uraditi. To je esencija post-nacionalne Evrope.“
