Autori studije praktične politike “Budućnost proširenja Evropske unije: slučaj Zapadni Balkan” su istraživači Centra za evropsku politiku Unije evropskih federalista Srbija: Danijela Božović, Marko Vujačić i Nikola M. Živković.
Na predstavljanju studije panelisti, predstavnici stručne javnosti, su se osvrnuli na zaključke i preporuke iznete u studiji i složili sa autorima, da realna i održiva alternativa punopravnom članstvu u EU za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, apsolutno ne postoji.
"Studija praktične politike Budućnost proširenja Evropske unije: slučaj Zapadni Balkan je pred svoje mlade autore stavila cilj da identifikuje najveće izazove za pro-evropski napredak u državama Zapadnog Balkana, tako što će posebno biti razmatrane potencijalne prepreke za punu evropsku integraciju država regiona. No, ona ide i dalje i posmatra na koji način bi taj scenario pune integracije mogao biti održiv kao i da nastoji da definiše moguće alternativne scenarije uređenja odnosa između EU i nekih država Zapadnog Balkana. Poseban značaj leži u tome da, neuobičajeno za naše prostore, ova studija praktične politike daje smernice i preporuke koje mogu poslužiti kreatorima politika i donosiocima odluka, uzimajući u obzir različite stadijume u pristupanju država Zapadnog Balkana EU, kao i nerešene političke probleme u samom regionu"- izavila je Tanja Mišćević, državna sekretarka Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije.
Endrju Daf, predsednik Unije evropskih federalista istakao je da Srbija ukoliko želi da postane uspešan kandidat za članstvo u EU “sama treba da doprinese, u pozitivnom smislu, procesu evropske integracije”. Debatu o svojoj kandidaturi Srbija treba da “izmesti iz unutrašnje politike, i da doprinos jednom širem evropskom diskursu o kvalitetu evropske integracije i o EU kakvoj želi da pristupi“. „Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji Srbija, pre svega, treba da učini sve što je u njenoj moći da se Kopenhagenški kriterijumi do kraja ispoštuju i time pre svega mislim na: poštovanje osnovnih ljudskih prava, što u slučaju Srbije uključuje izručenje preostalih optuženika Haškom tribunalu; rad vlade, parlamenta i suda u skladu sa stanadardima i normama EU i nepostojanje bilo kakvih bilateralnih sporova sa zemljama članicama i susedima“ – dodao je Daf.
