Širenje Evropske unije je izraz njene bazične politike, prema kojoj EU kao zajednica  zasnovana na određenim vrednostima, širi te vrednosti uključivanjem novih članica. Unija je generalnom politikom širenja uspela da pokaže da je klub otvoren za sve nove članove, koji ispunjavaju uslove i žele da uđu u uniju. Taj skup uslova koji je potrebno ispuniti da bi se postalo član EU menjao se tokom vremena. Sa svakom narednom rundom proširenja njihov broj je postajao veći, a ispunjavanje uslova komplikovanije.

Talasi proširenja EU:

• 1973. - Danska, Irska i Velika Britanija
• 1981. - Grčka
• 1986. - Portugal, Španija
• 1995. - Austrija, Finska i Švedska
• 2004. - Kipar, Češka Republika, Estonija, Litvanija, Letonija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija
• 2007. - Bugarska, Rumunija

Proces pristupanja i kriterijumi

Prema Ugovoru Evropske unije, bilo koja evropska zemlja može da se kandiduje za članstvo ako poštuje principe slobode, demokratije, ljudskih prava i osnovne slobode i vladavinu zakona. Pristupanje, međutim, može da usledi samo ako data evropska zemlja ispunjava sve kriterijume za pristupanje, koji su poznati kao Kopenhagenski kriterijumi, koje je odredio Evropski savet u Kopenhagenu 1993:

• politički: stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu zakona, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina;
• ekonomski: razrađena tržišna ekonomija i kapaciteti kojima može da se stupa u konkurenciju sa tržišnim silama EU;
• pravni: sposobnost da se preuzmu obaveze članstva, uključujući neodstupanje od ciljeva političkog, ekonomskog i monetarnog jedinstva.

Kriterijumi iz Kopenhagena bili su potvrđeni na sastanku Evropskog saveta u Madridu 1995, kada je dodat još jedan:

• usvajanje Acquis Communautaire (celokupno evropsko zakonodavstvo) i njegovo delotvorno primenjivanje putem odgovarajućih administrativnih i sudskih struktura.

Proces proširenja - Kako neka zemlja pristupa EU?

Politika proširenja Evropske unije osigurava dobro rukovođen proces pristupanja. Kandidati moraju pokazati da su u potpunosti sposobni igrati ulogu članice – nešto za šta je potrebna široka podrška njihovih građana, kao i politička i tehnička usaglašenost sa standardima i nor­mama EU. Tokom procesa, od podnošenja zahteva do pristupanja, EU sprovodi opsežne “fazu po fazu” proce­dure odobravanja.

Zemlja koja se želi pridružiti Evropskoj uniji podnosi Savetu zahtev za članstvo, koje predstavlja vlade svih država članica EU. Savet traži od Komisije da proceni sposobnost zemlje koja je podnela zahtev da ispuni uslove članstva. Ako Komisija da pozitivan odgovor, a Savet da jednoglasnu saglasnost o mandatu pregovo­ra, pregovori formalno počinju između kandidata i svih država članica.

Strategija pretpristupanja

Kako bi se pomoglo kandidatima da se pripreme za buduće članstvo, kreira se pretpristupna strategija. Ključni elementi ove strategije uključuju sporazume kojima se definišu prava i obaveze (poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u slučaju zemalja Zapadnog Balkana) kao i posebne mehanizme saradnje pop­ut Pristupnog ili Evropskog partnerstva, kojima se definišu konkretni cilievi reforme koje moraju ostvariti kandidati ili potencijalni kandidati. Finansijska podrška EU je drugi važan aspekt pretpristupne strategije.

Pregovori o pristupanju

Pregovori o pristupu se fokusiraju na uslove i rokove za usvajanje, realiza­ciju i primenu pravila EU od strane kandidata. Ova pravila (takođe poznata i kao “acquis”) nisu nešto o čemu se može pregovarati. Za kandidate je ključno pitanje dogovora kako i kada će pravila i pro­cedure EU biti usvojene i realizovane. Za Evropsku un­iju je ključno kako dobiti garancije vezane za datume i delotvornost svakog kandidata u realizovanju pravila.

Pregovori se zaključuju individualno sa svakim kandi­datom, a njihova brzina zavisi od napretka koji svaka zemlja postigne u ispunjavanju uslova. Kandidati su stoga motivisani da realizuju neophodne reforme brzo i delotvorno. Neke od ovih reformi zahtevaju značajne, a ponekad i teške promene političke i ekonomske strukture zemlje.

Pregovori o pristupanju se odvijaju između država članica EU i zemalja kandidata. Pregovarački sastan­ci se odvijaju na ministarskom nivou ili nivou zameni­ka ministara, odnosno stalnih predstavnika za države članice, i ambasadora ili glavnih pregovarača za zem­lje kandidate.

Kako bi se pregovori olakšali, celokupno zakono­davstvo EU je podeljeno na “poglavlja” koja odgovara­ju određenoj oblasti politike. Prvi korak u pregovorima se naziva “pregled (screening)”; njegova svrha je utvrdi­ti područja u zakonima, institucijama ili praksi zemlje kandidata koje trebaju usaglašavanje.

Kao osnovu za otpočinjanje stvarnog procesa tehničkih pregovora, Komisija priprema "izvještaj o pre­gledu (screening)" za svako poglavlje i svaku zemlju. Ovi izvještaji se podnose Savetu. Komisija je ta koja daje preporuke o tome da li početi pregovore o poglavlju ili zahtevati da se prvo ispune određeni uslovi.

Onda kada se Evropska unija saglasi o zajedničkoj po­ziciji za svako poglavlje Acquis-а i onda kada zeml­ja kandidat prihvati zajedničku poziciju EU, pregov­ori o tom poglavlju su zaključeni - ali samo uslovno. Pregovori EU o pristupanju deluju po principu "nista nije dogovoreno dok se sve ne dogovori", dakle defini­tivno zaključenje pregovora o poglavljima će se desiti tek na kraju celog pregovaračkog procesa.

Komisija u potpunosti informiše Savet i Evropski par­lament o napretku zemlje kandidata kroz godišnje pa­pire o stategiji i izveštaje o napretku za svaku zemlju. Ona takođe nadgleda ispunjenje zahteva i napredak u vezi sa preduzetim aktivnostima.

Monitoring se nastavlja do pristupanja. Ovo omogućava da se pruže dodatne smernice kada zemlja preuz­me odgovornosti članstva, a predstavlja i garanciju za sadašnje države članice da nove članice ispunjavaju us­love za pristup.

Od potpisivanja Ugovora o pristupanju do pristupanja

Kada su pregovori o svim poglavljima zaključeni na za­dovoljstvo obe strane, rezultati pregovora se uključuju u nacrt Ugovora o pristupanju. Ako ovaj nacrt dobije podršku Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta, zem­lja kandidat i sve države članice potpisuju i ratifikuju Ugovor. Onda kada je Ugovor o pristupanju potpisan zeml­ja kandidat postaje “pristupna država” i ima pravo na određene uslovne privilegije dok ne postane država članica Evropske unije. Kao pristupna država može dav­ati komentare o nacrtima predloga, saopštenjima, pre­porukama ili inicijativama EU i dobija “status aktivnog posmatrača” u telima i agencijama EU gde ima pravo da učestvuje u raspravama, ali ne i da glasa. Onda kada je proces ratifikacije zaključen, Ugovor o pristupan­ju stupa na snagu dogovorenog datuma, a pristupna država postaje država članica.