Šta mi želimo i zašto?

Federalni ustav za Evropu

Osnova kampanje UEFa bio je zahtev da se postojeći ugovori koji definišu Evropske zajednice i uniju zamene federalnim Ustavom za Evropu. Ta „nova“ Evropska unija bi trebalo da dobije svoj legitimitet i od građana i od država članica.

Evropa građanina!

UEF je zahtevala da Povelja o osnovnim pravima koju je definisala Konvencija o osnovnim pravima iz 2000. godine postane osnova novog Ustava, koja će garantovati i štititi prava i slobode građana čineći je pravno obavezujućom. Ipak, sve dok evropski Ustav, koji sadrži povelju o osnovnim pravima, nije ratifikovan, povelja nema jasan pravni status.

Demokratska Evropa!

UEF je zahtevala da EU ima jednu i jedinstvenu strukturu, gde bi se iste procedure za donošenje odluka primenjivale na sve oblasti. Komplikovana struktura zasnovana na stubovima mora se napustiti. Institucionalni okvir EU mora poštovati karakteristiku EU kao unije građana i država članica i držati se principa demokratske odgovornosti, balansa i podele moći, odgovornosti, pravične zastupljenosti svih građana i država članica, efikasnosti. Trenutni institucionalni trougao Evropskog parlamenta, Saveta ministara i Evropske komisije nije u skladu sa ovim principima i mora biti temeljno reformisan. Proširenje na 27 država članica čini ove reforme još urgentnijim. Poštujući gore pomenute principe, funkcije i sastav pet glavnih institucija EU bi se trebale razvijati u sledećem pravcu:

Veći kapacitet za donošenje odluka od strane Evropskog parlamenta.

Evropski parlament mora dobiti pravo donošenja odluka o svim zakonima EU i o ukupnom budžetu EU, kako prihodima tako i troškovima. Distribucija mesta u EP državama članicama bi trebalo da se vrši po principu jedan glasač – jedan glas, sa minimalnim brojem mesta garantovanim za manje države članice.

Savet: Istinski učesnik u donošenju zakona

Savet bi trebalo da bude transformisan u drugu komoru EU, većinski sistem glasanja bi trebalo uvesti za sva pitanja. Zakonodavstvo zasnovano na duploj većini – na javnim sednicama- o svim zakonima i budžetu uz EP, i odustajanje od svih izvršnih funkcija. U Savetu većina podrazumeva da svaka odluka koja se donosi mora biti podržana od strane večine država članica koje predstavljaju većinu populacije Unije. Pravo veta za svaku državu članicu pojedinačno bi trebalo da bude ukinuto.

Evropski Savet: nova savetodavna uloga

Evropski Savet bi u budućnosti trebalo da se uzdrži od mešanja u sve dnevne poslove Unije i zakonodavne i budžetske procedure.Trebao bi da preuzme ulogu kolektivnog predsedavanja Unijom i da održava opšte diskusije na temu razvoja procesa integracije.

Evropska Komisija: Vlada Evrope

Evropska komisija bi trebalo da bude odgovorna za sve izvršne poslove unije uključujuči eksterno predstavljanje Unije u spoljnoj i bezbednosnoj politici i u međunarodnim organizacijama. To znači transformaciju Komisije u pravu evropsku vladu. Kako bi se povećao demokratski legitimitet, predsednika Komisije bi trebalo da bira evropski parlament direktno nakon izbora za EP.

Šira oblast kompetencije Evropskog suda pravde

Nadležnost Evropskog suda pravde (ECJ) bi trebalo da bude proširena na sva pitanja Unije. ECJ mora da postane pravi ustavni sud Unije. Ove predložene reforme bi učinile process donošenja odluka unutar EU transparentnijim i više bi odgovarale potrebama evropljana, poboljšale bi demokratski legitimitet institucija EU i ojačale bi javnu debate o EU. Stavke o podeli kompetencija između EU i država članica bi omogućile EU da se koncentriše na pitanja gde zaista postoji dodatna potreba za zajedničkom aktivnošću unutar EU.

Efikasna spoljna politika

Evropska unija na važan način doprinosi uspostavljanju mira, sigurnosti i dobrobiti našem svetu. Osnovni principi spoljne politike EU bi trebalo da uključuju one principe koji su izneti u povelji UNa i drugim osnovnim međunarodnim konvencijama: mir, ljudska prava, demokratija, dobra javna uprava, i održivi razvoj.

Spoljna politika EU mora biti zasnovana na strategiji prevencije, posebno kako bi se rešavali problemi nerazvijenih zemalja kao što su borba protiv siromaštva. nepismenost, poštovanje ljudskih prava, uspostavljeanje demokratije, odgovorna upotreba prirodnih resursa i privlačenje više investicija za održivi ekonomski razvoj. Sve vonje akcije EU, posebno one koje uključuju upotrebu moći, moraju biti u skladu sa poveljom UNa. Vojne mogućnosti EU bi se trebale staviti na raspolaganje operacijama Ujedinjenih nacija.