Evropska Federacija mora biti bazirana na Ustavu koji ističe njene jasne ciljeve, institucionalno uređenje i mehanizme, kao i osnovna prava njenih građana. To je jedino sredstvo koje bi obezbedilo federalno ujedinjenje Evrope, efikasno i transparentno funkcionisanje i koje bi garantovalo da se kontinentom upravlja na osnovu vladavine prava i demokratije.
Od 1997. UEF sprovodi kampanju za evropski federalni ustav koja je kulminirala uključivanjem UEF-a u rad Evropske Konventa koja se sastala da napravi nacrt prvog evropskog ustava. Tokom ovih godina sve više važnih glasova u evropskoj javnoj debati, kao što su visoko pozicionirani političari iz velikog broja zemalja i političkih partija kao i vodeći akademski radnici, podržali su koncept evropske federacije, shvatajući da reč „federalizam“ ne znači centralizaciju, već demokratiju i efikasnost.
Osnovne vrednosti na kojima bi evropski ustav trebalo da bude baziran su mir, demokratija, garantovanje osnovnih prava, vladavina zakona, odgovornost, sloboda, subsidijarnost, solidarnost i održivi razvoj. Dalje, osnovna stvar je da utvrdi jasnu podelu i hijerarhiju nadležnosti između Evropske unije i njenih članica. Kao princip trebalo bi približiti javne aktivnosti građanima. EU mora biti unija i građana i zemalja članica, kroz predstavljanje građana u Evropskom parlamentu a zemalja članica u Savetu ministara.
Evropska federacija mora da ima nadnacionalne institucije sa ograničenim, ali stvarnim suverenim moćima i da se sastoji od:
- Federalne vlade (Komisija)
- Evropskog Parlamenta koji funkcioniše kao zakonodavno telo
- Federalni Senat koje bi predstavljao zemlje članice kao drugo zakonodavno telo (sadašnji Savet ministara)
- Sud pravde
“Evropska federacija teži ka maksimalnoj uključenosti građana na svim nivoima vlasti“
