KONFERENCIJA „Pregovori o pristupanju sa EU – perspektiva za Srbiju, pogled iz Evrope”

Evropski federalisti Srbija, Unija evropskih federalista (Union of European Federalists, Brussels) i Fondacija Konrad Adenauer – predstavništvo Beograd, organizovali su konferenciju „Pregovori o pristupanju sa EU – perspektiva za Srbiju, pogled iz Evrope”, u Beogradu, 29. maja 2015. godine. Vise

Istraživanje: Za ulazak u EU 59 odsto građana Srbije

Za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU) je 59 odsto građana, koji veruju da će to doneti bolju budućnost i prosperitet zemlje, a kao najvažniji uslov za pridruživanje Srbije EU vide priznavanje nezavisnosti Kosova, pokazalo je najnovije ispitivanje javnog mnjenja TNS Medium Galup, koje je danas predstavila Delegacija EU u Srbiji. Vise

Kameronova pobeda – Bregzit ostaje na dnevnom redu

Preliminarni rezultati opštih izbora u Velikoj Britaniji ukazuju na ubedljivu pobedu konzervativaca premijera Dejvida Kamerona koji će nastaviti posao u Dauning stritu jači nego ranije. Kameronova pobeda znači da Britanija ostaje na putu koji vodi ka referendumu o članstvu te zemlje u EU ali i da se u žižu vraća pitanje budućnosti Škotske u Ujedinjenom Kraljevstvu. Laburisti su „potučeni“, uglavnom od škotskih nacionalista, a ni UKIP, ni liberalne demokrate, nisu prošli slavno. Uz Kamerona, pobednica izbora je studentkinja iz SNP koja će biti najmlađa poslanica za 350 godina a koja je pobedila iskusnog političara i ministra vlade u senci britanskih laburista. Lideri laburista, liberalnih demokrata i UKIP već su objavili povlačenje zbog loših izbornih rezultata. Vise

Od 2016. sporazum o slobodnoj trgovini EU i Ukrajine

Evropska unija počeće da primenjuje Sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini (DCFTA) sa Ukrajinom 2016. godine uprkos ruskom pritisku da se primena ponovo odloži, navodi se u nacrtu dokumenta pripremljenog za samit EU i šest zemalja iz istočnog susedstva koji će biti održan kasnije ovog meseca u Rigi. Brisel je pokazao spremnost da razmotri zabrinutost Rusije zbog tog sporazuma ali ističe da odlaganja primene neće biti. Samit u Rigi, kako se čini, neće doneti mnogo toga zemljama Istočnog partnerstva jer EU ne želi nove antagonizme sa Kremljom. Vise

Privatnost kao izazov za novi sastav Evropske Komisije

Nakon izbora Evropskog parlamenta ranije ove godine i nakon nekoliko meseci političkog manevrisanja, nova Evropska komisija je uspostavljena i u potpunosti operativna. Funkcije Komisije ostaju iste, ali uz revidiranu strukturu koju čine predsednik Žan-Klod Junker, sedam potpredsednika koji su odgovorni za određene oblasti politike i 20 komesara. Kao glavno telo kreiranja politike u Evropskoj uniji, Komisija nastavlja da se zalaže za kontinuiranu zakonodavnu reformu zaštite podataka koja će dovesti do novog pravnog okvira za privatnost širom EU. Vise

Alčide De Gasperi

 

Alcide_de_Gasperi_2

Alčide De Gasperi (1881 – 1954) rođen je 3. aprila 1881. godine u Tirolu. De Gasperi je jedan od najznačajnijih italijanskih političara i uz Roberta Šumana, Konrada Adenauera i Altijeria Spinelija smatraju ga jednim od „očeva osnivača“ Evropske unije.

1921. godine De Gasperi je osnovao Italijansku narodnu partiju (Partito Popolare Italiano – PPI), i bio poslanik u italijanskom parlamentu do 1924. godine, periodu koji je obeležen usponom fašizma u Italiji. Nakon podela unutar partije 1924. godine De Gasperi je vodio snažnu antifašističku politiku, zbog čega je i uhapšen 1927. godine i osuđen na četiri godine zatvora. Zbog narušenog zdravlja iz zatvora je pušten u leto 1928. godine, i budući da nije mogao da se bavi politikom, radio je kao bibliotekar u Vatikanskoj biblioteci sve do sloma fašizma u Italiji 1943. godine. Tokom Drugog svetskog rata osnovao je Hrišćansko – demokratsku stranku, koja je bila jedna od najuticajnijih političkih partija u Italiji, do njenog raspada 1994. godine.

U periodu od 1945 – 1953. godine bio je predsednik osam koalicionih vlada Italije u kojima je dominirala Hrišćansko – demokratska partija, zajedno sa Italijanskom socijalističkom i Italijanskom komunističkom partijom. Tokom njegovog mandata Italija je proglašena republikom.

De Gasperi je doprineo unutrašnjoj demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Italije nakon Drugog svetskog rata, snažno se zalažući za jačanje međunarodne saradnje i ujedinjenje Evrope, čime bi se sprečili novi sukobi na kontinentu. Tokom njegovih mandata kao premijer Italije razvio je snažne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, doprineoosnivanju Saveta Evrope, članstvu Italije u NATO-u, kao i osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, preteče današmnje Evropske unije.

1953. godine Hršćansko demokratska partija nije uspela da osvoji većinu na izborima i De Gasperi je 1954. godine dao ostavku na mesto predsednika stranke.

….budućnost (Evrope) neće biti izgrađena pomoću sile, ili želje da se osvaja, veće strpljivom promenom demokratskih metoda, duhom saradnje i dogovora, kao i poštovanjem slobode.

Alčide De Gasperi (deo govora koji je održao primajući Karlovu nagradu 1952. godine za dostignuća u ujedinjavanju Evrope)

Zapadni Balkan u čekaonici Evropske unije

Ministri spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije, na Zapadnobalkanskoj konferenciji u Berlinu, pokrenuli su inicijativu za davanje novih impulsa integracionom procesu jugoistočne Evrope. Vise