Ne treba se plašiti federalne Evrope

Francuski i grčki izbori zadali su udarac evropskom putu štednje usmerenom u potpunosti prema prekomernoj potrošnji država i smanjenju enormnih planina duga koje su se akumulirale tokom proteklih 30 godina i više. To što je Fransoa Oland (Francois Hollande) izabrao temu anti-štednje uzrokovano je pragmatičnom politikom koliko i ideologijom. On vrlo dobro zna da neće uspeti da održi sva svoja obećanja o politikama data tokom kampanje. Vise

Ima li života bez Evropske unije?

Pitanje iz naslova trebalo bi razjasniti. Odgovor je da života posle/bez Evropske unije – ima. Postavlja se pitanje: kakav bi kvalitet tog života bio? Naravno, ne zaustavljajući se samo na kvalitetu života, moramo se zapitati još jednu važnu stvar, a to je koje države želimo kao saveznike? U kom klubu želimo da imamo uticaj? Možemo li reforme da privedemo kraju bez ičije pomoći? Javlja se veliki broj pitanja na koje je neophodno dati odgovor pre proste diskvalifikacije Evropske unije kao zajednice koja bi na Srbiju imala samo negativan uticaj. Smatram da je Evropska unija u ovom trenutku najpovoljnija opcija za Srbiju i kao takva bi trebalo da bude usmerenje kome će se u budućnosti težiti. Vise

Žak Atali: Evropska federacija jedini izlaz iz krize

Predsednik uticajne međunarodne nevladine organizacije Planet Fajnens (Planet Finance) Žak Atali (Jacques Attali) najavio je zvaničnu inicijativu unutar Evropske komisije za stvaranje Evropske federacije, novog odnosa država članica EU. Atali smatra da je stvaranje Evropske federacije jedina strategija za izlazak evropskih država iz sadašnje ekonomske krize. Vise

Nastanak federalne evropske države najbolja opcija za Evropu

(*Intervju sa dr Vladimirom Pavićevićem, docentom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i predsedavajućim Nacionalnog komiteta Unije evropskih federalista Srbija objavljen je na portalu POLITHEOR)

Profesore, možete li nam reći na početku, na šta Vas asocira reč Evropa? Vise

Zašto se poslanici Evropskog parlamenta plaše izborne reforme?

Uprkos očekivajima, ove nedelje Evropski parlament ponovo je pao na glasanju o reformi spostvene izborne procedure. Uprkos snažnoj potpori iz Komiteta za ustavne poslove, ključni element reforme, kreiranje pan-evropske izborne jedinice, dokazao se previše kontroverznim.

Moć Evropskog parlamenta porasla je tokom godina – a da li je i legitimitet? Vise

Nakon fiskalnog paketa potrebna evropska demokratija

Odluka 25 vlada EU da podrže fiskalni paket obeležava prekretnicu u krizi suverenog duga. Sada počinje debata o političkoj budućnosti EU. Evropska podeljenost, a ne zavera nevaljalih finansijera, bila je stvarni uzrok krize. Kada je kriza izbila, francusko-nemački directoire odlučio je da deluje kao vlada u vanrednom stanju. To je proizvelo neke pozitivne rezultate, ali i slomove. Pozitivna strana njene politike je da vlade Grčke, Irske, Španije, Portugala i Italije sada aktivno neguju programe štednje i, ubuduće, povinovaće se teškim fiskalnim pravilima. Nemačka je posebno zadovoljna ovakvim rezultatom. Druga strana novčića je evropska recesija, veća nezaposlenost, veće siromaštvo, i nacionalizacija kreditnog i tržišta suverenog duga. Evropa je danas više podeljena i siromašnija nego 2010. kada je kriza izbila. Vise

Kancelarka koja se igrala vatrom

Kancelarka Angela Merkel trebalo bi da bude srećna: njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ne stoji loše u istraživanjima javnog mnjenja, a sama Merkelova stoji jako dobro. Merkelova više nema ozbiljnog rivala u partiji, a leva opozicija razbijena je na četiri stranke. Lek za evropsku krizu koji je ona nudila je prihvaćen, ili je to makar utisak koji kancelarka nameće. U to veruje i većina Nemaca. Ali da li je zaista sve tako lepo i sjajno? Vise

Zbog čega bismo trebali željeti Hrvatsku u EU?

Rasprave o Europskoj uniji koje se vode u Hrvatskoj promašene su: zaboravlja se na glavnu tekovinu europskih integracija, mir i sigurnost građana, kako bi se javnost lakše zastrašila prijetnjom neoliberalnog Levijatana koji guta narode i države. Vise

Nacionalni identitet i Evropska unija: čega se odreći?

„Gubi li Srbija svoj identitet ulaskom u Evropsku uniju?“, pitanje je koje muči veliki broj građana. Neki od strahova su direktno usmereni na dosadašnji način života koji su građani Srbije vodili, tj. meru u kojoj će on biti promenjen, nakon eventualnog priključenja.

Lista strahova se, na žalost, tu ne završava. Ono što brojne građane Srbije plaši, pored eventualne promene njihove svakodnevice, jeste mogućnost da Srbija bude usisana u veliki evropski projekat čiji je cilj, prema njihovim rečima, zapravo potpuna negacija nacionalnog etosa. Smatram da se to dešava potpuno neopravdano. Vise